Повраћај новца услед отказаног путовања

Шта ће се десити са отказаним или одложеним туристичким аранжманима?

Oд дана увођења ванредног стања 2020. године једно од питања које се, поред осталих поставило јесте шта ће се десити са туристичким аранжманима који су многи уплатили, а који су одложени или отказани због вируса Covid-19. Ову ситуацију свака туристичка агенција је другачије решевала, а ретко која је поступила по закону, користећи се неинформисаношћу потрошача, тј. путника.

Уговор о туристичком путовању представља двострани уговор, што значи да свака уговорна страна има одређена права и обавезе. Једна од обавеза организатора путовања јесте да туристичко путовање реализује у складу са уговором, односно да обезбеди превоз, смештај, исхрану и друге туристичке услуге, у одређено време, на одређеном месту, док је основна обавеза путника плаћање цене туристичких услуга.

Проглашењем ванредног стања, сва путовања су отказана, а агенције су нудиле путницима могућност да уплаћена средства искористе за неко друго путовање, у неком другом термину. Поједини путници су тражили повраћај уплаћених средстава, што су агенције незаконито одбијале.

Овакву ситуацију јасно и недвосмислено дефинишу Закон о облигационим односима и Закон о заштити потрошача. Наиме, у конкретном случају ради се о неиспуњењу уговора због догађаја за који не одговара ни једна уговорна страна, а самим тим престала је и обавеза друге стране, тј. путника. Уколико је путник туристичко путовање већ уплатио, има право на враћање средстава по правилима о враћању стеченог без основа (чл. 137 ст. 1 ЗОО).

Закон о заштити потрошача, као lex specialis у овој области, такође прописује да ако због догађаја за који нису одговорне уговорне стране испуњење обавезе организатора (путовања) постане немогуће, престају и обавезе потрошача (путника), а ако је потрошач предузео одређене радње у циљу испуњења своје уговорне обавезе, може захтевати од организатора повраћај уплаћених средстава по правилима о враћању стеченог без основа (чл. 106 Закона о заштити потрошача).

Права потрошача тј. путника потпуно су јасна када су у питању овакве ситуације, и у том случају, организатор путовања је дужан да изврши повраћај уплаћених средстава на име туристичког путовања. Уколико организатор то одбије, потрошач тј. путник може своје право остварити у судском поступку.

Ради се о потрошачком спору, који се разликује од „обичног“ парничног поступка по томе што га карактерише хитност, тј. рочиште за главну расправу се заказује у року од 30 дана, а пресуда се објављује одмах по закључивању главне расправе.

Истичем, да су иста права путника гарантована без обзира да ли је туристичко путовање отказано за време ванредног стања, или касније, по његовом окончању.

Законодавац је прописивањем правила и процедура омогућио да потрошачи, у овом случају путници, врло брзо и једноставно заштите и остваре своја права. На потрошачима је само да то и искористе.